Reiki princip su srce Reikija. Da bi bili majstori, treba raditi na sebi. Usui je govorio da je posvecenost i zivljenje prema ovim principima sustinska stvar za svakoga. Cilj ovih principa je da nam donesu mir u zivotu, ljubaznost i saosecajnost prema svakome. Treba obratiti paznju na deo 'samo danas', sto govori o tome da covek ne moze da se izmeni preko noci, vec to cini dan za danom, polako usvajajuci principe. Primenjujci Reiki na sebi, ziveci prema principima, to je put ka pravom majstorstu u zivotu.
Usui je ove principe uveo i u cisto prakticne svrhe, zbog Reikija. Bes, briga, bezobzirnost i ostala egoisticna stanja i osecanja prave blokove u nasem nervnom sistemu, sto otezava povezivanje na univerzalni izvor energije, svetlosti i harmonije. Oni nas takodje odrzavaju u dobokom snu, tako da smo nesvesni mogucnosti koje leze u nama.

Usui Reiki sistem je sistem koji nam pomaze da zivimo svesnije i da lecimo sebe i druge. Njegova svrha je da nas poveze i uskladi sa univerzalnim izvorom energije, svetlosti i harmonije, a na kraju cemo shvatiti da je on oduvek bio deo nas. Ipak, svako je individua, pojedinac, i moze sam da odluci da li ce Reiki koristiti kao sredstvo koje ce biti pomoc u traganju za sretnijim i duhovnijim zivotom, ili ce se odluciti samo za njegov deo koji se odnosi na lecenje. Na Zapadu, uglavnom je zastupljena ova druga opcija, koja u svom krajnje negativnom extremu postaje nista drugo do unosan biznis.

Principi se mogu praktikovati sa drugim vezbama Reikija, od kojih je najvaznija Hatsurei ho, koja cesto prethodi inicijacijama ili opunomocenjima (razlika izmedju ovo dvoje je u tome sto je inicijacija uvodjenje u neki stepen Reikija, dok opunomocenje moze biti bilo koji proces koji se ponavlja pri susretu majstora i ucenika, kada majstor izvodi neki postupak kojim dodatno opunomocuje, pomaze uceniku da postane bolji provodnik Reikija).
Mozete razmisljati o principima tokom dana i bice vam veoma korisni ako ih mozete ukljuciti u svakodnevni zivot. Cim negativna stanja dodju, lako cete ih prepoznati i odbiti da se ponasate automatski i uslovljeno, odnosno, necete se prepustiti besu, ljutnji, brizi, necete biti neljubazni. U principu ljudi nisu ni dobri ni losi, vec sve zavisi od stepena njihove svesnosti (odnosno nesvesnosti), njihove uslovljenosti da na odredjeni podsticaj odgovore onako kako su programirani, bez razmisljanja i samokontrole, kao da nema drugog nacina ponasanja. Kad nestane uslovljenost, tada nastupa transcendencija, tj. prevazilazenje nasih mana i nas duhovni rast. U Reiki terminima, to je lecenje sebe, svoje licnosti.
Da li predano radimo svoj posao ili ne, to govori o nasem odnosu prema zivotu. Naravno, pod radom se smatra i rad na sebi, licno samousavrsavanje, pri cemu naporno i marljivo radimo prvo da uocimo stvari koje nam prave probleme i uzrokuju uslovljenost, a zatim preduzimamo mere lecenja pomocu Reikija, kako bi prevazisli stvari koje uzrokuju nasu patnju.
Zavisno od osobe i njene predanosti (marljivosti u primeni Reikija na sebi), na nekom od stepena, bilo da je to prvi, drugi ili treci, nastupaju velike promene u zivotu, cini se kao da sve sto je bilo suvisno nestaje, da bi napravilo mesta novom i boljem. To je ono sto se tradicionalno poducava i na Istoku i na Zapadu, i moze se reci da je potpuno tacno. A to da li ce se promene odigrati na pri prvom, drugom ili trecem stepenu, je je nebitno. Neko sve obavi vec na prvom stepenu, dok druga osoba tek pri majstorskom uspe da se uskladi sa Reikijem i vidi velike promene u svom zivotu.

Ljutnja i briga. Nije to samo 'nemoj biti ljut, nemoj da brines', to je citava filozofija zivota. Ljutnja znaci vezanost, ona je nas zahtev prema nama samima, drugima ili svetu, da 'treba da budu drugaciji', tj. onako kako mi mislimo da treba da budu. Nas um odredjuje nasu realnost, svako zna da nikad nije bitno sta nam se desava, vec sta mi mislimo da se desava, kako prihvatamo stvari. Ako smo besni na stvari koje ne mozemo promeniti, to je uzaludan posao, to je u stvari nas sukob sa realnoscu, sto je besmisleno. Svaki vid patnje je nista drugo nego sukob sa realnoscu, nase cuveno 'trebalo bi' je u sukobu sa onim sto jeste.

Mi smo onakvi kakva je nasa svest. Ako je ona 'nemoj biti ljut', tj. ako ovo primenjujemo u zivotu, videcemo da nam prvo nece uspevati da sprecimo svoj bes pre nego se rasplamsa, ali tokom vremena, necemo biti tako reaktivni i moci cemo da sputamo plamen besa pre nego se pojavi. To znaci da smo dostigli tacku kada prepoznajemo igre ega i uslovljenosti koji kreiraju bes i sticemo slobodu da je nasa akcija zaista akcija, a ne samo reakcija. I tada je nasa polazna tacka da prihvatimo ono sto jeste, a ne da se borimo za ono sto bi 'trebalo' da bude. Naravno, neke stvari mozemo menjati i to bi trebalo da ucinimo, ali neke ne mozemo. Sukob sa njima je uzaludan.
Ono na sta se fokusiramo, to postaje nasa realnost. Gde je nasa svesnost, tu smo mi. To treba zapamtiti. Biblija kaze da tamo gde je srce nase, bice i nase blago, sto znaci da ono sto smatramo vaznim, ono sto srce odabere kao realnost, to i postaje realnost.

Svako za sebe odlucuje da li su ovi principi korisni ili ne, svako bira svoj put i nacine na koje ce nesto da radi. Ali prica o uslovljenosti, o ljudskim manama, transcendenciji,..., ostaje. Tako da pitanje nije da li uslovljenost treba prevazici, vec je stvar samo u tome koji nam metod odgovara, koja filozofija, i to je sve. Koji god put da odaberemo, Reiki ce nam svakako pomoci u nasim naporima da budemo svesniji i zdraviji u svakom pogledu.

***

Reiki tretman - polozaji ruku


Nakon sto ste procitali opste napomene o Reikiju, u vama se javlja pitanje kako se zaista u praksi sprovodi lecenje sebe i drugih. Da se ovo izlaganje ne bi utopilo u objasnjeje stepena, vec da bi dobili objasnjeje iz prve ruke, da kazemo nesto sto se odnosi na samo koristenje Reikija.
Rad na sebi i drugima se vrsi polaganjem ruku na odredjena mesta na telu, prsti su spojeni, a od nas zavisi da li cemo ruke drzati polozene na telu (dodir), ili na vrlo maloj distanci od njega (3 - 5 cm), ili cemo cak ruke drzati i nesto dalje, kada u stvari radimo na auri. Svaki od ovih pristupa ima 'prednosti i mane', tj. sve zavisi od toga sta nam je zgodnije (manje naporno) i od naseg osecaja u rukama. 'Standardni' Reiki (ako nesto takvo danas uopste i postoji) poducava samo prva dva metoda, ali ipak uvodi i treci, ako se radi o specijalnim slucajevima, koje cemo pomenuti malo kasnije.

Direktni dodir dlan - telo pruza najmanju povratnu informaciju o kretanju energije, ali zato se ruke ne zamaraju, posto su oslonjene na nase ili tudje telo. Ovo je blagi dodir, ali ruke imaju bar neki oslonac (nekad treba ostati u istoj poziciji i 10 - 15 min).
Kad su ruke na maloj distanci od naseg ili tudjeg tela, lako se moze osetiti kako Reiki tece iz nasih ruku, tj. imamo taj energetski odgovor (osecaj) u dlanovima. Taj osecaj se moze razlicito opisati, ali moze se reci da reikista moze osetiti kako energija istice iz njegovih ruku i kada on nestane, to je znak da moze da predje na naredni polozaj ruku (ili je to signal da se primalac nesvesno opire tretmanu). Nemojte brinuti o ovome sada, ovo su samo opse napomene, jer nema opanost da neko dobije 'previse' Reikija, posto telo prestaje da ga prima na odredjenom mestu kad primi dovoljno (koliko je u tom trenutku spremno da primi).
Sto se tice treceg metoda, rada na auri, kad su dlanovi udaljeni vise od 5 cm od tela, mozemo osetiti da Reiki jos jace protice, ali sve zavisi od osobe. Ako reikista izgubi osecaj kontakta sa primaocem, tj. da energija ne tece, trebalo bi da dlanove priblizi blize telu primaoca ili da dlanove polo`i na njegovo telo. Zavisno od mesta na telu, ovaj metod moze biti udobniji ili neudobniji od drugog metoda (dlanovi 3-5 cm od tela primaoca). Iako ovaj metod mozemo smatrati 'nestandardnim', on jeste uvek deo standardnog, jer kad treba tretirati opekotine ili raditi na nekim intimim delovima tela primaoca (npr. prva cakra), tada bi dodir bio neprikladan, pa cak i razdaljina od 3 cm.
Bez obzira da li smo prvi, drugi ili majstorski stepen Reikija, bez obzira kojoj skoli Reikija pripadamo, u Reikiju se koriste takozvani 'polozaji ruku', tako da ova tema moze biti objasnjena i zasebno, kao sto mi upravo sada cinimo. Polozaji ruku su mesta na telu na koje reikista polaze svoje ruke na svoje telo ili telo primaoca. Iako se oni razlikuju od ucitelja do ucitelja, jedna stvar je identicna: polozaji ruku moraju pokriti 7 glavnih cakri u ljudskom telu.
Svi su culi za cakre, te energetske vrtloge u nasem telu. Ne radi se ni kakvoj mistici sa Istka, ezoteriji, i sl., jer se i moderna nauka slaze da na mestu gde se tvrdi da postoje cakre, mozemo naci po jednu veoma vaznu zlezdu ili organ u nasem telu. Sto se tice prve cakre, prema tradiciji Istoka, tu lezi nasa uspavana primalna energija, koju treba probuditi, tzv. kundalini.

 

Pored ovih osnovnih polozaja ruku, postoje i neki dodatni, ali ovi se obavezno javljaju. Naravno, uvek se tretira i bolno mesto, ako se radi o fizickom bolu, nekom obolelom organu. Za to nam ne trebaju dodatni dokazi, jer se cak i deca instiktivno drze za ono mesto koje ih zaboli. 

Svi smo mi iscelitelji

LjUDSKO TELO je dizajnirano da samostalno konstantno i automatski odrzava svoje zdravlje; ono radi danju i nocu u cilju snabdevanja, revitalizacije, izgradnje, opustanja, ono uravnotezuje i leci samo sebe (uprkos nasim upornim nastojanjima da ovaj rad sabotiramo!). Pored toga, covek poseduje veliku snagu uma, koja moze biti svesno usmerena i koristene u svrhu lecenja.

Nase ruke su posebno znacajne za ovo. Kad nas boli stomak, glava, kad imamo neki uboj, kad se posecemo..., svako od nas instiktivno stavlja svje ruke na povredjeno ili bolno mesto. Zasto? Postoji prirodni put koji vodi iz temena nase glave, preko srca, pa sve do nasih ruku, dlanova. Duhovna energija silazi kroz nase teme (tzv. krunska cakra), prolazi navedenom putanjom i pojavljuje se u nasim dlanovima.
Kao sto vec znamo, Reiki je energija koja dozvoljava i olaksava integraciju spiritualne energije u materijalni svet. Reiki je prisutan u svemu. Pa zasto onda nismo svi predajnici ove energije koja leci? Jesmo! -- barem potencijalno. Nakon rodjenja i dok smo jos bili bebe, svi smo bili mocni predajnici Izvorne energije (pretpostavljam da je to jedan od razloga sto svi vole decu). Ali tokom vremena svi smo se ustalili na nekim nizim vibracijama fizickog sveta (proces je ubrzan i produbljen modernom civilizacijom i obrazovanjem), prosto smo "zaboravili" nasu vezu sa Izvorom. Nase prirodno stanje opustenosti i lagodnosti postalo je tenzija i nelagodnost. Prirodni tokovi energetskog strujanja kroz nase telo su postali blokirani i stagnirajuci.

***

Poremećaj

U opskrbi tijela sa vitalnom energijom neophodnom za život, nastaje kada oslabimo ili blokiramo protok energije kroz naše energetske centre, a time i kroz cijeli organizam. Svaka povreda na fizičkom, emocionalnom ili mentalnom nivou, stvara ožiljak. Ožiljak je barijera koja sprječava slobodan protok energije. Energija je hrana stanici. Ako je nema dovoljno ili je neadekvatna, dolazi do patoloških
promjena unutar same stanice. Blokade stvaramo svi, no razlika je u razlogu i lokaciji.

Zašto to radimo?

Svijet doživljavamo kao opasno i neprijateljsko mjesto. Tako su nas i pripremali za život,
zar ne? "Pazi opeći ćeš se" Često smo se opekli, i to u različitim područjima našeg života. Sada smo na oprezu. Kada se to dogodi jednom, mi se automatski povlačimo i zatvaramo za nova iskustva,
jer bi nas opet moglo opeći! Naše povlačenje je, u stvari stvaranje oklopa. Stavljajući ih oko sebe, mi se odvajamo od okoline. Čini nam se da smo sigurni, a u stvari stavili smo sami sebe u samicu u koju ne dopire energija, koja nam je potrebna za pravilan rad naših stanica.No, ne povlačimo se mi uvijek, nekada i napadamo. Kada mislimo da smo ugroženi, izbacujemo iz sebe energiju straha, ljutnje, mržnje,
ljubomore, zavisti........... Nažalost i ta takozvana obrana je u stvari samo napad na nas same.Što više u sebi stvaramo takvu vrstu energije to više naš organizam slabi i postaje ranjiviji.E, sada smo došli do začaranog kruga! Što smo ranjiviji to se više branimo i napadamo, a što se više branimo i napadamo ,
sve smo slabiji i bolesniji! Sigurno se pitate, a što da radim u situaciji kada me netko želi povrijediti? Odgovor je ljubav. No lako je voljeti prijatelja. Kako s "neprijateljem". Pa eto, zar nismo sada zaključili da strah za vlastitu sigurnost može stvoriti i agresiju! Kada vidimo da netko napada, mi znamo da je to zbog straha u njemu samom. Pokažimo mu da
nas se ne treba bojati. Tolerancija, razumijevanje, prihvaćanje i takve osobe, jest ljubav. Kada tako postupamo "agresorov" strah se smanjuje , a time i njegova agresija. A što se događa kada na agresiju uzvratimo agresijom? Jednostavno, povećali smo agresiju napadača , jer on zaključuje da smo mi zaista opasni! No, i u sebi smo sada stvorili agresivnu energiju , zato što je u nama izazvan strah. Strah je povreda, jednako kao i ljutnja, ljubomora, zavist ili razbijeno koljeno! Volimo li druge, mi u stvari volimo sebe!
---------
Isceljenje

Način , a i efikasnost iscjeljivanja ovisi o stupnju do kojeg smo oštetili svoja energetska tijela a samim tim i svoje fizičko tijelo. Ako osjetimo na fizičkoj razini bol, ili mislimo da nam u životu sve ide naopako,nezadovoljni smo, ljuti, depresivni, to je znak, ali i upozorenje, da negdje griješimo,
i da treba potražiti pomoć. No, ako se oglušimo na upozorenje, bol će postati snažnija.Nerijetko pribjegavamo sredstvima protiv bolova, i /ili nekim drugim pomoćnim sredstvima
da bi umrtvili naše osjećaje na fizičkoj, emocionalnoj ili mentalnoj razini. Da, nije loše ako istovremeno liječimo osnovni uzrok boli. U suprotnom, bolest se širi. Naravno, na daljinu se bolje vidi. Obično mi sami rijetko primijetimo gdje to griješimo. Uvijek to bolje uoči naša okolina. Iscjelitelj pak, osim što isto tako iskustveno, a i energetski uoči da problem postoji, on još i može locirati gdje su povrede, kakve su, koje su posljedice i na koji način pomoći u iscjeljivanju. Svako od nas, kao što prima energiju, svijesno ili nesvjesno od okoline u kojoj je, tako je toj istoj okolini i prenosi! Naravno da ako to znamo, onda i moramo naučiti što to ja želim primiti, a što ne, ali i što želim dati, a što ne! Naime sve što dajemo vraća se nama samima. Za svijesno prenošenje energije u svrhu iscjeljenja, treba imati odredjena znanja,
ali i odredjene moralne i etičke vrijednosti. Uostalom, svi ljudi, baš svi, trebali bi osvijestiti činjenicu da smo svi cjelina i da ono što doživljava jedan , ne može da ne dotakne drugog! Iscjelitelj treba poznavati anatomiju i fiziologiju ljudskog fizičkog tijela, a i onih tijela koji nas obavijaju, a ona su sastavni dio aure. To je eterično tijelo, osjećajno tijelo, mentalno tijelo i duhovno tijelo. Na donjoj slici prikazana su tijela aure u skladu s našim današnjim saznanjima. Postoje indicije da ih ima još, no mi ih zasada još ne znamo. Naravno to isto vrijedi i za čakre.

Svjetska Zdravstvena Organizacija definirala je zdravlje kao :

«stanje potpunog tjelesnog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsutnost bolesti
i iznemoglosti».

Znam da mi možda sada i nećete vjerovati, no ipak ću reći, da za sve dijelove ove
definicije mi kao pojedinci, sami smo odgovorni, te ako nešto od ovoga gore navedenog nedostaje, vrijeme je da poradimo na sebi i svom životu.

------------
Cjelina

Svemir je cjelina ,a mi smo samo njegov neodvojivi dio. Znam, uvjetovani smo da mislimo o sebi kao o odvojenim entitetima. Ja sam tu,a ti si tamo. No, to nije točno. To što radiš ti, odrazuje se i na mene,i obrnuto. Naravno mi ljudi trebamo dokaze, i to po mogućnosti znanstvene! No dobro, ima ih mnogo, navest ću samo onaj najpoznatiji, o takozvanom stotom majmunu.Kada je kritična masa jedne vrste majmuna, na jednom otoku,prenijela svoje znanje na ostatak svoje vrste, na drugim otocima, i to ne fizičkim kontaktom, već kontaktom svojih energetskih polja, koja ne poznaju udaljenost. Lijepo je kad se prenosi znanje, no manje je lijepo kad se prenosi agresija, ljutnja, strah, zavist, ljubomora.....Ti i ja, pa gdje je razlika? Zar mi ne živimo pod istom kapom nebeskom? Ja oblikujem i tvoju stvarnost, ti oblikuješ i moju. Svijesna te činjenice, želeći dobro tebi

ja želim dobro sebi!
-------------
Univerzalna energija

Naš svijet, okružen je i prožet zračećom energijom, dovoljno fluidnom da je očima teško vidljivai dovoljno snažnom da čulima spoznamo njenu jačinu. Od nje je sazdana sva živa i neživa priroda.Ta, jedna i jedina energija stvorila je i kamen i cvijet, pa tako redom do čovjeka. Sada iz njih zrači na okolinu u kojoj jesu. Ona ista energija koja je u Vama, ona je i u meni. Pa kako onda mogu povrijediti Vas, a da ne povrijedim sebe? Nemojmo se zavaravati da je moja energija samo moja.Pa ona dolazi u dodir sa svime stvorenim u okruženju u kojem jesam. Moja energija i energija moje mačke ili psa u stalnoj su interakciji. Kako bi inače životinje osjetile gospodarevu tugu ili odlazak? Drugo je pitanje što se dogodilo s našom energijom? Tokom života mi je izgrađujemo na svoj jedinstven način. Naše misli riječi i djela, te naše okruženje, od rođenja pa na ovamo, uvjetuje gustoću i frekvenciju energije s kojom živimo i koju dijelimo i ne samo sa bližom okolinom,već i s onom našom inicijalnom, univerzalnom i sveprisutnom energijom. Ne nameće li se sada samo po sebi pitanje, što to ja želim poslati u Svemir? Odgovor je važan, jer to što sam poslala to će se meni i mojoj djeci i mojim
unucima vratiti. Već slijedeća generacija bit će sazdana od energije koju smo stvorili! Nije li mudro onda malo porazmisliti kako izgraditi energiju koju ostavljamo u baštinu vlastitim pokoljenjima?