STRES
Meni	Pobedi Stres
	Stres je fizicka i psihicka reakcija organizma na svaki potencijalno štetan faktor. Akutni stres brzo prolazi i ne ostavlja posledice. Opasno je kada stres postane hronican i deluje na naše telo, a da mi to ne osecamo, sve dok naše zdravlje nije ozbiljno narušeno. Posledice hronicnog stresa: bolesti srca i krvnih sudova; stres dovodi do povišenog nivoa LDL i triglicerida depresija, apatija, poremecen san moždani udar nepravilnosti u delovanju imunog sistema hipertenzija cir na želucu i dvanaestopalacnom crevu bronhijalna astma neke kožne bolesti Komponente “Stres Kontrole” u 11 koraka Korak 1 Nauciti šta je stres Vrlo je važno upoznati neprijatelja: Uobicajene žalbe - “Šta ako zakasnim?, Šta ako napravim budalu od sebe?, Šta ako vide da mi se ruke tresu, Šta ako ne poznajem nikoga” i tako dalje i dalje i ja to ne mogu da zaustavim” Specificne žalbe za anksioznost “ Dobro mi je sve dok ne pomislim da moram da mislim da treba da izadem napolje. Ukoliko samo uzmem svoj kaput I krenem,bice sve u redu, ali ukoliko imam jedan dan da cekam pre nego sto izadem, imacu los dan. Mnogo cesce nego ne, smislicu neko izgovor da ne izadem”. Idiosinkratske anksiozne primedbe “ Video sam mrtvacki kofer na TV pretodne veceri u krimi filmu I pomislim” To mogu biti ja unutra”. Problemi udruženi sa stresom 1.To je kao pitanje sta je štarije kokoška ili jaje, ne znam da li sam poceo da pijem da bih smanjio svoj stres ili je moj stres nastao zbog toga što sam poceo da pijem. U svakom slucaju sada imam dva problema – stres I pice- a oni pothranjuju jedni druge. Ne mogu da izadem u društvo bez nekoliko pica pre nego što izadem iz kuce. To mi pomaže da se opustim. Ali se ne zaustavljam na tome. Pice cini da je moj stres još gori, narocito sledeceg dana. Znam da ovo nije nacin suocavanja sa problemom ali je ne znam nijedan drugi”. Korak 2 Opisati svoj stres Upoznati neprijatelja (2) Postoji 10 kljucnih pitanja: 1. Kako bih opisao svoje probleme? 2. Kako bi drugi ljudi opisali moje probleme? Da li postoji razlika u mišljenju? Žasto je tako? 3. Koliko smo dugo svesni da to postoji? Da li se drugi ljudi slažu? 4. Da li znate šta je pruzrokovalo vaše probleme? Bracni problemi? Rodeni brinac? Mnoge promene u vasem životu? 5. Koliko dugo imate ove probleme? Da li je njihov intenzitet uvek ostao isti? Da li se pojave pa nestanu? 6. Da li se ovi ili slicni problemi javljaju u vašoj porodici? Zašto mislite da je tako? 7. Šta ste ranije pokušali da ih se rešite? Tablete? Hipnozu? Razgovor sa prijateljima? Relaksaciju? 8. Zbog cega ste sada zatražili pomoc? Pritisak od strane porodice? Osecaj da ne mozete da izdržite više stresa? 9. Da li uzimate sada neke tablete? Koje? Da li vam pomažu? 10. Da li pokušavate sada sebi da pomognete? Suocavanjem sa problemima? Fizickom aktivnošcu? Poboljšanjem svog socijalnog života? Korak 3: “Gadjati” svoj stress Upoznati neprijatelja (3) Postoje 12 pitanja 1. Da li postoji neka tipicnost za vas stress? Na pr. da li je gori ujutro, u toku vikenda ili na odmoru? 2. Sta ga cini tezim? Na pr. guzva, samoca, alkohol 3. Sta ga smanjuje? Na pr. biti sa porodicom, biti zauzet, razgovor sa prijateljima 4. Sta se desava sa vasim telom kad je pod stresom? Na pr. lupanje srca, glavobolje, iscrpljenost. 5. Kakve misli, slike vam prolaze kroz glavu kada ste pod stresom? Na pr. strah da cete napraviti budalu od sebe, strah da cete se onesvestiti 6. Kako se ponasate kad ste pod stresom? Na pr. izbegavate stvari, vicete na druge 7. Sta drugi ljudi primecuju na vama kad ste pod stresom? (pitajte njih) Na pr. ne mozete da sedate mirno, izgledate bolesno, povuceno? 8. Koji aspekti vaseg zivota su najvise pod uticajem stresa? Na pr. samopuzdanje na poslu, ne mozete da se opustite u kuci? 9. Koji aspekti vaseg zivota su najmanje poremeceni zbog stresa? Na pr. igranje sa decom, posao 10. Sta vi mislite da ga odrzava? Na pr. nezaposlenost, preterana ocekivanja, izbegavanje? 11. Mozete li da podelite probleme na one na koje mozete da uticete? Na pr. izbegavanje Ili one na koje ne mozete Na pr. bolest, nezaposlenost 12. Sta moze da popravi vasu situaciju? Na pr. Kako se mozete suociti sa problemima koji mozete da resite I kako mozete da se nosite sa problemima koje ne mozete izmeniti? Korak 4. Pisanje dnevnika Upoznavanje svog neprijatelja (4) Korak 5. Odredite vase ciljeve Upoznavanje neprijatelja (5) Ovaj korak spaja sve informacije koje su prikupljene u koracima 1-4. Time sto ste upoznali neprijatelja mozete postaviti koji ciljevi su realisticni da postignete Korak 6. “Ciscenje dvorista” Time sto ste mnogo naucili o svom stresu I udruzenim problemima, iskoristite ove informacije da biste uklonili ili kontrolisali sledece: Alkohol Treba da se upoznate sa povezanoscu uzimanja alkohola I izazivanja stresa. Ukoliko ona postoji, treba smanjiti ili izbegavati alkohol, najkrace do perioda kada steknu bolju kontrolu nad svojom anksioznoscu. Ukoliko postoji alkoholna zacisnost , treba potraziri pomoc profesionalca. Lekovi O tome da li cete uzimati lekove treba porazgovarati sa lekarom. Danas lekovi iz grupe savremenih antidepresiva imaju najveci efekat na simptome stresa. “Carobni lek” “Stres kontrola” podrazumeva tezak rad da bi se postepeno resavali teski problemi. Nemojte misliti da brz, bezbolan tretman postoji. Oni metodi koji deluju brzo, mogu na kratke staze smanjiti stres. Podrska Morate prihvatiti odgovornost za vase postupke I njohove posledice bez potrebe da trazite odobravanje I podrsku od strane drugih. To moze otezati vase odnose sa porodicom I prijateljima. Samo-kriticizam Vazan faktor na pr. da primetite ponasanja koja su najcesce automatska Izbegavanje Jedan od najvaznijh faktora koji odrzavaju stress je izbegavanje “stresogenih” situacija. Ukazuje se na korisnost izbegavanja kao kratkotrajne strategije jer dovodi do trenutne redukcije anksioznosti. Ali na duze staze izbegavanje je glavni faktor odrzavanja stresa. Korak 7: Brza kontrola Iako treba ljude obeshrabriti u smislu kratkotrajinh strategija za redukciju anksioznosti kao sto je izbegavanja, ali moze biti korisno upoznavanje sa prostim tehnikama koje mogu kratkorocno da deluju I “zapuse rupe” dok se ne nauce kognitivno-bihejvioralne strategije koje ce delovati dugotrajnije I efikasnije. Distrakcija (odvracanje paznje) Jedna od najefikasijih kraktorocnih tehnika, odvracanje paznje moze lako da dovede do smanjvanja anksioznosti, pomeranjem paznje od misli koje provociraju anksioznost. Fizicka aktivnost Utvrdjena je pozitivna veza izmedju vezbanja I smanjenja anksioznosti bare kratkorocno gledano. Time sto cete se pridruziti casu aerobika ili plivanja, mozete dobiti I veci socijalni kontakt koji se moze nastaviti I nakon vezbanja na pr. da odete nap ice zajedno posle treninga. Razgovor Mnogi pojedinici postidjeni zbog svog stanja, mozda nece reci ni najblizem prijatelju u vezi svojih problema. “Skinuti kamen sa srca” moze biti koristan poctak, I istovremeno predstavlja izmenu u strategiji u smislu suocavanja sa problemom. Pretpostavka je da nece samo osoba od poverenja reagovati manje negativno nego sto se mi plasimo vec ce takodje pokazati empatiju I podrsku. Ipak treba obratiti paznju da ta podrska ne ukljucuje previse uveravanja. Ponovni trening disanja Proste tehnike kontrolisanog disanja, kombinovani sa dijafragmatski disanjem, moze da bude korisna tehnika, za osecaj trenutne kontrole narocito kod osoba sa izrazenim automatskim simptomima. Korak 8. Kontrola sopstvenog tela (somatske anksioznosti) Kljucni koncept: 1. Telo moze snazno da reaguje na stress sa nizom simptoma 2. Simptome mozemo da podelimo na autonomne I motorne simptome 3. Simptomi se mogu menjati sa vremenom 4. Simptomi mogu da imitiraju one koji se javljaju kod ozbiljnih telesnih oboljenja 5. Kontrolisanjem simptoma moze umanjiti “zacarani krug” stresa 6. Progresivna relaksacija moze da postane glavno oruzje za redukciju stresa Korak 9. Kontrola sopstvenih misli (kognitivne anksioznosti) Kljucni koncept: 1.Kognicija (misli) pothranjuju anksioznost, a anksioznost sa svoje strane pothranjuje anksiozne misli 2. Verovatno vi brinete o istim stvarima o kojima I drugi ljudi brinu ali na mnogo vise stresogenom nivou 3. Za razliku od drugih vi necete moci da zaustavite zabrinutost iako to zelite 4. Zbog povecane paznje, osoba stalno nalazi razloge kji podrzavaju njihove strahove 5. Anksioznost postavlja “zmigavce” na oci ovakvih osoba, zbog cega su one “slepe” na alternativna objasnjenja svojih simptoma 6. “Kontrolisanje vasih misli” ima za cilj da iskljuci “zmigavce” da bi osoba videla kompletnu sliku. 7. Ovo nije lako I potrebno je vreme I trud Korak 10. Kontrola vasih postupaka (bihejvioralne anksioznosti) Kljucni koncept: 1. Ponasanje se nalazi pod uticajem anksioznosti, a onda ono pothranjuje anksioznost 2. Izbegavanje situacija deluje dobro kratkotrajno ali na duge staze samo dodaje probleme 3. Izlaganje stresogenim situacijama I aktivnosti pogorsava kratkotrajno stres ali redukuje stress na duge staze. Redukovanjem ponasanja kojima se trazi sigurnost takodje doprinosimo smanjenju stresa 4. Resavanje problema I druge strategije za redukciju stresa dovodi do povecanja osecanja kontrole nad sopstvenim postupcima Korak 11. Kontrolisanje vasih problema sa spavanjem (nesanice) Kljucni koncept: 1. Terapija 2. Higijena spavanja 3. Progresivna relaksacija 4. Kognitivna terapija 5. Kontrola stimulusa Protiv stresa na prirodan nacin Lekovi za umirenje sintetskog porekla koji se izdaju na recept su, pre svega, benzodiazepini.Ovi lekovi izazivaju toleranciju i zavisnost pri dužoj upotrebi. Pored toga, imaju i dosta sporednih efekata, na primer, omamljivanje, pospanost, vrtoglavicu, manje ceste su distonija, smetnje pri koncentraciji, anoreksija, smetnje u pamcenju, gubljenje koordinacije, grceve, sedaciju... Kod starijih bolesnika, koji duže vreme koriste benzodiazepine, može da dode do opadanja kognitivnih funkcija. Lekovi za umirenje biljnog porekla razlikuju se od sintetickih i ne izazivaju zavisnost i razvoj tolerancije. U principu se sastoje od prirodnih sredstava za umirenje, valerijane, maticnjaka, lavande, hmelja, nane i kamilice. Persen® je prirodan lek koji se sastoji od ekstrakta korena valerijane i listova maticnjaka i nane. Valerijana (Valeriana officinalis) deluje smirujuce i ublažuje simptome nervoze, kao što su nemir, razdražljivost i napetost zbog psihicke preopterecenosti. Prilikom nesanice olakšava uspavljivanje. Maticnjak (Melissa officinalis) sa svojim umirujucim i digestivnim dejstvom dodatno doprinosi smirujucem delovanju leka. Nana (Mentha piperita) tradicionalno se upotrebljava zajedno sa valerijanom kod pripreme sredstava za umirenje. Persen® pomaže za simptome nervoze kao što su: psihicka napetost nemir razdražljivost smetnje u sabranosti (predispitna trema) nesanica: olakšava uspavljivanje tako što nas smiruje Simptomi sindroma zasicenosti se ne javljaju ni posle dugotrajne upotrebe.